Kula koju gradiše sinovi ljudski

Svakako jedna od najpoznatijih Brojgelovih slika, Vavilonska kula, opisuje Biblijsku priču u milion manjih slika spojenih u jedno jedinstveno delo… „I siđe Bog da pogleda grad i kulu koju gradiše sinovi ljudski…i, ocenivši da ovo građenje je pokazivanje ponosa, kazni ljude izmešavši im jezike.“ „I rastera ih odatle po celoj zemlji; i oni prestadoše da grade…“

800px-pieter_bruegel_the_elder_-_the_tower_of_babel_vienna_-_google_art_project_-_edited

Inspirisan biblijskom pričom o ljudskim sudbinama, Brojgel svaku pojedinačno oslikava do detalja na velikom svetskom platnu koje naziva po istoimenoj kuli. Ono po čemu je jedinstven jeste usklađivanje panoramskog slikarstva s minijaturama. Iz daleka mogli biste posmatrati ovu veličanstvenu kulu i diviti se njenoj veličini samoj po sebi dok ne biste prišli i zagledali se u milion slika unutar nje, koje su sve povezane u celinu, a opet zasebno mogu činiti samostalna dela.

Za Brojgela je svaki detalj važan. “Ništa veće od ove kule se ne može zamisliti pod nebom, na moru ili na zemlji: čak joj i planine služe kao oslonac, oko nje se obavijaju njene zidine; – ja, međutim, uočavam žutu ptičicu na jednom od najudaljenijih gradislišta koju radnik hrani iz ruke mrvicama hleba…” komentar je istraživača Brojgelovih dela Klod-Anri Rokea.

I zaista, mogli biste posvetiti čitave sate uživajući u gledanju jedne slike neprestano pronalazeći nove detalje i udubljivati se u niz različitih priča koje se smenjuju i odvlače da zaboravite zapravo celinu dela.

Na svim spratovima ogromne građevine, posao je u punom jeku. Ipak, ne može da se ne primeti da su veze među graditeljima već pokidane usled izmešanih jezika, te negde izgradnja ide punom parom, a negde se kula pretvara u ruševinu.

Očigledno, treba se samo snabdeti lupom i stići u Muzej istorije umetnosti u Beču gde ovo velelepno delo svakodnevno zadivljuje brojne posetioce vec pet vekova.

Piter Brojgel Stariji se rodio između 1525. i 1530.. O njegovom životu se zna malo iz prostog razloga što je, kako kaže njegov najveći biograf, Karel Van Mander, „Brojgel bio ćutljiv”. U tom smislu što za sobom nije ostavio nikakve pisane tragove, osim slika i nekoliko svojih potpisa na njima.

Pa ipak, zna se da je rođen u u oblasti Kempen između Holandije i Belgije. A Mander pretpostavlja da je Brojgel naziv seoca u kom se rodio i po kom je dobio nadimak koji se kasnije na njegove potomke preneo kao prezime.

Ono što karakteriše Brojgelova dela je realno predstavljanje stvarnosti. Seljaci su njegova najveća inspiracija. Neretko se i sam sa svojim prijateljem trgovcem Hans Frankertom prerušavao u seljaka i odlazio na svadbe gde se predstavljao kao rođak mlade ili mladoženje. Onda bi sedeo toko cele svadbe i posmatrao ponašanja seljaka koja bi kasnije beležio na platnu.

Put u Italiju 1552. godine je značajan događaj u razvoju mladog slikara. Natopljen utiscima sa putovanja kroz mnoge gradove Francuske, potom prelaska Alpa, posete Rima i Napulja i boravka na Siciliji koja tada nije bila baš lako dostupna, vraća se u Antverpen pun crteža i skica koje Jeronim Kok, poznati grafičar tog doba, oduševljen želi da objavi. No, naposletku se predomišlja i ona ostaju van domašaja javnosti najverovatnije iz Jeronimovog straha da dela neće biti shvaćena jer su bila izvan svoje epohe.

Tokom boravka u Antverpenu živeo je sa jednom služavkom kojom bi se najverovatnije i oženio da nije prečesto lagala što je Brojgel teško podnosio. Priča se da je slikar tim povodom lupao recke za svaku laž na jednoj podužoj motki. Ukoliko bi recke dotakle vrh motke, obećao je svojoj prvoj i, smatraju biografi, najvećnoj ljubavi da će je napustiti i otići iz Antverpena što se i desilo.

Nakon raskida, odlazi u Brisel gde se oženio sedamnaestogodišnjom Majken Kuk koja je bila ćerka njegovog prvog učitelja. Oni dobijaju dvoje dece, najpre Pitera Brojgela Mlađeg, a četiri godine kasnije i malog Jana.

Između 1564. i 1569. Brojgel slika svoja najznačajnija dela, međutim na put daljem stvaralaštvu staje mu smrt 5. septembra 1569. godine u Briselu.

Njegov prah sačuvan je u crkvi Notr Dam de la Šapel.

Brojgelova dela danas se nalaze u brojnim svetskim muzejima. U Muzeju istorije umetnosti u Beču, Kraljevskom muzeju lepih umetnosti u Antverpenu i Briselu, Nacionalnoj galeriji u Pragu, Državnom muzeju umetnosti u Kopenhagenu, Prado u Španiji, Institutu umetnosti u Detroitu, Muzeju umetnosti u Filadelfiji.

Izvor:

Portal mladi

 

Posted on 25. maj 2016., in Iz istorije, Kultura u izlogu. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: