Markovdan i Mali Uskrs u istom danu

Svečari tek što su proslavili Đurđevdan kada, baš kao u Ivkovoj slavi, pred sobom imaju novi „problem“ – pravoslavna crkva danas obeležava ne jedan, nego dva praznika – Markovdan i Mali Uskrs ili Tominu nedelju. Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku – Markovdan crkva praznuje 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru. To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.

748d52361b348e9f3271ec481aa968b6

Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.

Ovo se smatra „blagim danom“, vremenom za odmor i molitvu. Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja – danas nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.

Takođe, ovo je loš dan za spavalice! Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine. Izuzetak su oni koji su već „zgrešili“ i spavali na Đurđevdan – oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako „poništiti dejstvo“ pređašnjeg sna i neće ih stići „kazna“.

Osim što je Markovdan, na današnji dan završava se i tzv. Svetla nedelje, prvih sedam dana po Uskrsu. Ovi dani imaju posebno mesto u srpskom narodnom verovanju i za njih se vezuje mnoštvo običaja.

Današnji dan, nedelja, poznat je i kao Mali Uskrs ili Tomina nedelja u znak sećanja na apostola „nevernog Tomu“ koji nije u prvi mah poverovao da je Isus vaskrsao.

U narodu je ova nedelja poznata i kao vodena. „Valja se“ da mladići i devojke izađu na potoke i reke, prskaju se i bacaju u vodu cvetne vence, a sve kako bi umilostivili vodene demone.

U nekim mestima se danas proslavlja kraj vaskršnjeg ciklusa blagih ili svetlih dana. Ponegde se do danas čuvaju crvena uskršnja jaja i danas se daju deci da se kucaju, a stariji se obavezno pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“.

Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote. Na dan posle Tomine nedelje, u Pobusani ponedeljak, služe se parastosi na grobljima, čime živi kao da čestitaju svojim pokojnim rođacima i prijateljima radosni praznik Vaskrsenja Hristovog.

Zbog toga u nekim delovima zemlje danas farbaju jaja koja će prvo dati deci da pojedu, u čast života i zdravlja, a ostatak će sutra odneti na groblje. Narod kaže, da se i mrtvi „počaste“ i obraduju Hristovom vaskrsenju.

 

Izvor:

Dnevno

Posted on 8. maj 2016., in Narodna verovanja. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: