Knjiga o manje poznatim činjenicama u Dušanovom zakoniku

Srpska književna zadruga u 107. „Kolu“, svojoj renomiranoj i najstarijoj biblioteci, objavila studiju profesora Mihaljčića „O starom srpskom pravu“, koja je nedavno promovisana. Iz knjige „O starom srpskom pravu“ akademika Rada Mihaljčića, između ostalog, saznajemo da je do danas sačuvano 25 rukopisa Dušanovog zakonika.

Zakoni da bismo u miru živeli: Car Dušan Silni

Knjigu je za objavljivanje preporučio Milovan Danojlić, predsednik SKZ, ističući ne samo njen naučni značaj već i lepotu stila, a pogovor je napisao prof. dr Đorđe Bubalo. Srpski srednji vek, složni su istoričari, predstavlja razuđeno i bogato razdoblje političkog, kulturnog i pravnog života, a autor se u ovoj knjizi bavi pravnim spomenicima među kojima su najvažniji: Vojnički zakon, Rudarski zakon, Stari srpski zakon, Dušanov zakonik. Tu su još i srpski spomenici Dubrovačkog arhiva, povelje i hrisovulje srpskih vladara, isprave i pisma. Mihaljčić ih donosi u izvornom tekstu i u savremenom jeziku komentariše i tumači.

 Središnji deo knjige posvećen je čuvenom Zakoniku cara Stefana Dušana. Primerice, Mihaljčić piše da je sačuvano 25 rukopisa Dušanovog zakonika, najstariji i najbliži originalu je Struški rukopis s kraja 14. veka, a od mlađih je najznačajniji Rakovački, prepisan 1700. godine…

O tim rukopisima, kako napominje autor, dosta se zna, međutim, postoji još čitav niz nerešenih pitanja. Jedna od brojnih zanimljivosti koju ova knjiga donosi jeste i činjenica da je Dušanov zakonik primenjivan kod Paštrovića na Jadranskom moru, koji su pod Mlečanima sačuvali autonomiju.

Mihaljčić piše da se kao sastavni deo Zakonika smatra i pogovor cara Dušana, sačuvan jedino u Rakovačkom rukopisu. Pogovor je autobiografskog karaktera i otkriva motive donošenja zakonika.

Car Dušan piše da je „poželeo zakone postaviti (…) da se ne bi umnožila u oblasti carstva našega neka zloba, zlo domišljanje i lukava mržnja, nego da svi poživimo u punoj tišini i mirnom životu sa svim ljudima carstva našega, malima i velikima“.

Knjiga obuhvata i više poglavlja posvećenih poveljama i hrisovuljama srpskih vladara: cara Uroša, braće Brankovića, kralja Stefana Tvrtka I Kotromanića, kralja Stefana Ostoje. Povelje i hrisovulje bile su izdavane i upućivane manastiru Hilandaru, Dubrovniku… Sadrži pisma, isprave i drugo, što sve skupa zapravo tvori markantnu sliku pravnog, političkog i kulturnog života srpskog srednjovekovlja.

ODLOMCI IZ KNJIGE

Rukopis Zakonika cara Dušana

Rukopis Zakonika cara Dušana

Zakonik cara Stefana Dušana jedinstveni je pravni spomenik srednjeg veka, ne samo u Srbiji. (…) Ruski naučnik Teodor Zigelj utvrdio je da je prvih 37 odredaba Zakonika preuzeto iz vizantijskih Vasilika. (…) Upravo iz vizantijskog prava preuzeta su suštinska načela zakonitosti. To su članovi (171 i 172) koji predstavljaju najviši domet zakonika. (…)

Deo članova zakonika podudara se sa pojedinim delovima ugovora srpskih vladara i dubrovačke opštine koja je priznavala vrhovnu vlast Republike svetog Marka.

Konstantin Jireček upućuje na statute primorskih gradova kao jedan od izvora Zakonika.(…) Najčešće su se primenjivale odredbe u Zakonik unete iz svakodnevnog života (običajnog prava) kakve su, na primer, odredbe o seoskim međama.

Izvor:

Blic

Posted on 5. maj 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: