Na današnji dan…

Na današnji dan 1759. godine rođena je Meri Vulstonkraft, engleska književnica irskog porekla koja se borila za prava žena. Meri Vulstonkraft je bila britanska književnica, filozofkinja i rana feministkinja. Napisala je nekoliko romana, eseja i dečjih knjiga, a najpoznatija je po delu „Odbrana prava žena“ (1792), koje se smatra njenim najvažnijim radom.

Takođe, bitan doprinos je dala i delom „Odbrana prava muškaraca“ (1790), kao i kritikom pamfleta Edmunda Berka oFrancuskoj revoluciji.

„Odbrana prava žena“ smatra se najbitnijim feminističkim tekstom 18. veka. Meri Vulstonkraft se zalagala za jednak pristup obrazovanju za žene. Iako se danas na to gleda kao na liberalni argument, a ona se smatra začetnicom liberalnog feminizma, u vreme kada je tekst pisan, ovaj zahtev je bio jedan od radikalnijih.

Vulstonkraftova je bila u braku sa filozofom Vilijamom Godvinom, istaknutim ateistom i rodonačelnikom anarhističkog pokreta, a poznata je i kao majka Meri Šeli, autorke romana Frankenštajn ili moderni Prometej.

Ubrzo nakon što je rodila ćerku, Meri Vulstonkraft je umrla od porodiljske groznice.

Ostali događaji na današnji dan:

1521. Urođenici filipinskog ostrva Maktan ubili portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana koji je predvodio ekspediciju na prvom putovanju oko sveta.

1737. Rođen engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela „Opadanje i propast Rimskog carstva“.

1791. Rođen američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, izumitelj telegrafa i Morzeove azbuke.

1822. Rođen američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom građanskom ratu predvodio armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija.

1830. Južnoamerički vojskovođa i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo ostavku.

1830. Beograd dobio prvo ulično osvetljenje, fenjere sa svećama.

1909. Grupa „Mladi Turci“ oborila sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida.

1915. Umro ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici.

1932. Rođen bivši južnoafrički ministar inostranih poslova Pik Bota, koji je 17 godina, koliko je bio na tom položaju, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore.

1937. Umro italijanski revolucionar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921.

1941. U Atinu, u Drugom svetskom ratu, ušli nemački tenkovi.

1945. Uhapšen italijanski diktator Benito Musolini, streljan narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.

1950. Velika Britanija priznala Izrael.

1956. Roki Marćano se povukao iz boksa kao jedini nepobeđen svetski šampion u teškoj kategoriji.

1960. Proglašena nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije.

1961. Sijera Leone stekla nezavisnost od Velike Britanije.

1972. U Bukureštu umro Kvame Nkrumah, prvi premijer i predsedik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1978. Avganistanske vojne snage preuzele vlast u zemlji i uspostavile Vladu zasnovanu na islamskim principima. Predsednik Mohamed Daud ubijen, nov predsednik Nur Mohamed Taraki proklamovao Demokratsku Republiku Avganistan.

1992. Posle raspada SFRJ proglašena Savezna Republika Jugoslavija, zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina.

1992. Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje pao u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo svih 30 putnika.

1992. Rusija i 12 bivših sovjetskih republika postale članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

1993. Eritreja stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije dugog građanskog rata i referenduma na kojem su građani glasali za nezavisnost.

1993. Predstavnici Kine i Tajvana u Singapuru počeli razgovore, prve od završetka kineskog građanskog rata 1949.

1997. U Hongkongu zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad s novim aerodromom.

1999. U vazdušnim napadima NATO na SRJ pogođen centar Surdulice. Poginulo 17 osoba, povređeno 11, srušeno ili oštećeno oko 300 civilnih objekata.

2001. Rusija i Severna Koreja potpisale ugovor o unapređenju oružja koje je ta komunistička zemlja dobila tokom sovjetske ere.

Izvor:

Dnevno.rs

 

Posted on 27. april 2016., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: