Pismo

Pismo zamišljenoj prijateljici u inostranstvu je pismeni rad na zadatu temu iz srpkog jezika, učenice trećeg razreda Požarevačke gimnazije – Dijane Minić, koji je ona napisala 2014. godine, kada je bila u prvom razredu Gimnazije. Pročitajte ga.

 

Poštovana Vesna,

Znam da dugo niste bili u Srbiji, a i da na osnovu svega što mediji pišu o stanju u našoj zemlji, verujem da niste planirali ni skoro da dolazite…  Ja Vam baš iz tog razloga i pišem, jer želim da Vam pokažem da nije sve tako crno kao što svi pričaju. Barem ne sa moje strane gledišta …

Sada…. ja mogu Srbiju upoređivati sa drugim evropskim zemljama, njihovim standardima, platama, načinima zivota itd. Ali verujem, da kao svako živo biće i svaka zemlja je posebna priča za sebe. Nastaje, zatim kroz vreme raste, razvija se i što je jako bitno doživljava uspone i padove…

Gde god da se okrenete možete čuti: ,,Kriza u Srbiji! Kriza!!!’’ Ali mislim da su se ljudi trenutno usresredili samo na negativne stvari, samo na ono što im nedostaje. Trenutno su toliko zaokupirani kukanjem, i ubedili sebe da se nalazimo u toliko teškoj krizi. Misle da nema više izlaza i smatraju da njima ne ostaje ništa drugo do defetizma.  Toliko pesimista svuda.

Oslepljeni svim crnilom pred očima, koje su sami sebi nametnuli, zaboravili su na stvari koje imaju oko sebe i na stvari koje im ova ,,odvratna“ zemlja i dalje pruža!

Pored svega na vestima, treba znati istinu koja se krije iza. Istina je da postoji bede i nemaštine, ali ona postoji svuda na svetu. Vesti prikazuju samo lošu stranu svake priče.

Baš nasuprot svemu – treba se usresrediti na pozitivne stvari. Ovo teško vreme treba shvatiti samo kao period iskušavanja  i verovati da će proći i  krenuti  na bolje. Sve prolazi…

Treba pričati o ljudima. Sve i dalje teče normalno. Većina ljudi živi  pristojno i skromno. Možda nemamo para da pratimo svetske trendove i poslednje tehnologije, ali nam to generalno nije ni potrebno. To su samo želje, a ne potrebe.

I dalje ima toliko stvari koje volim u vezi svoje zemlje. Volim što mogu sama da prošetam gradom bez straha za svoj život. Volim svoje pravo na obrazovanje, gde zapravo idem u školu da bih nešto naučila. Volim što je moja porodica na okupu. Volim što je stanje u državi mirno, što se trenutno ne nalazim u nekoj ratnoj zoni, kao što je u mnogim državama širom sveta. Volim prirodne lepote koje me okružuju, koje mi državna industrija nije uskratila. Volim beskrajnu pristupačnost informacija koju mi država nije zabranila. Volim što mi država ne određuje ili brani da verujem ili ne verujem u Boga. 

Na kraju svega, srećna sam što živim u Srbiji, jer to što sam stanovnik zemlje koja je zlatna sredina, uči me zahvalnosti i toleranciji. Iz Srbije imaš pogled na svet koji je iznad tebe, a i ispod tebe – gde tebi ostavlja dovoljno prostora za stremljnjem ka svojim zeljama i napredovanju bez kukanja jer si i sam svestan da tvoja situacija nije najgora.

Puno pozdrava Vam šalje

Vaša Dijana Minić

Posted on 26. april 2016., in Eseji, Pomoć onima koji uče. Bookmark the permalink. 2 komentara.

  1. Занимљиво! Овде ме Дијана изненађује својим позитивизмом. Лепо.

    2016-04-26 13:06 GMT+02:00 „Od knjige do duše“ :

    > Od knjige do duše posted: „Pismo zamišljenoj prijateljici u > inostranstvu je pismeni rad na zadatu temu iz srpkog jezika, učenice trećeg > razreda Požarevačke gimnazije – Dijane Minić, koji je ona napisala 2014. > godine. Pročitajte ga. Poštovana Vesna, Znam da dugo niste bili u “ >

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: