Nisu knjige za decu – samo za decu

Mnogi odrasli, među njima i mnogi poznati pisci, vraćaju se knjigama koje su na njih uticale u detinjstvu. Zašto onda dečije literature nema među kandidatima za velike književne nagrade?

vini-pu-knjige-680x450

Ko se danas seća dramskih dela A.A. Milna ili političkih spisa Eriha Kestnera? A ipak, njihove knjige za decu čitaju se širom planete.

Salman Ruždi misli da će od svih njegovih knjiga, uključujući i “Decu ponoći” koja je osvojila Bukerovu nagradu, najduže trajati njegove dečije knjige. A napisao ih je na nagovor Kurta Mašlera, nakon što mu je ovaj naveo primer upravo Ernesta Kestnera, pisca “Emila i detektiva”.

“Kurt Mašler mi je rekao “To je jedina njegova knjiga koja se i dalje štampa!” Tu lekciju nisam zaboravio. Može da se desi da “Harun i more priča” i “Luka i vatra života” budu jedine moje knjige koje će nastaviti da se štampaju. Zapravo, to ne bi bilo tako loše.”

Nil Gejmen navodi sličan slučaj A. A. Milna, kog više niko ne pamti kao pisca komada sa Vest Enda i urednika “Panča”, već jedino kao “autora dve knjige kratkih priča i dve knjige pesmica za malu decu”.

Neverovatno je koliko dečije knjige mogu trajati. To može biti zbog načina na koji se čitaju. One postaju delom naših emotivnih autobiografija, jer nose asocijacije i uspomene,  kao što to čini muzika.

Drugi razlog može biti u tome što su dečije knjige napisane sa svešću da će se čitati iznova i iznova. Svi pisci za decu znaju da njihove knjige mogu biti čitane po više puta.

“Da, deca svoje omiljene knjige stalno čitaju,” kaže Frančeska Simon. “Najviše volim da potpisujem primerke “Groznog Gaše” (Horrid Henry) sa “ušima” i flekama od brojnih čitanja. Kada me je intervjuisao novinar Bi-Bi-Sija Sajmon Mejo, rekao mi je da ih je svojoj deci pročitao preko 200 puta.  Delovao je kao čovek posvećen samokažnjavanju…”

Slično misli i Gejmen, koji piše za sve uzraste. “Kada pišem za decu,” kaže, “uvek imam u vidu da će dobra priča biti nanovo čitana. Zbog toga više biram reči nego kada pišem za odrasle. Jednom sam rekao da ne stojim iza svake reči u “Američkim bogovima” ali mogu da opravdam svaku reč u “Koralini”.”

Mnogi roditelji ovo dobro znaju. Nekada se čak i zapitaju da li je sve u redu sa njihovim detetom, koje, umesto novih, radije ponovo čita jedne te iste knjige.

“Sve je u redu s njima,” kaže Šarlot Heking iz Centra za pismenost u osnovnom obrazovanju. “Deci je potrebno da čitaju iznova iste knjige i da im se vraćaju, doživljavajući ih na nove načine. To je zapravo vrlo korisno, jer im omogućava da zarone ispod površine.”

Pošto se ponovno čitanje dečijih knjiga podrazumeva, pisci za decu nastoje da pišu knjige koje imaju više nivoa, kako bi svaki put “nagradili” čitaoce nekim novim uvidima.

Međutim, ako je tako, zašto onda knjige za decu tako retko osvajaju književne nagrade poput “Bukerove” i “Kosta” nagrade? Ove godine, prilikom razmatranja kandidata za nagradu “Kosta” niko nije uzeo u obzir knjigu “Petoro dece na Zapadnom frontu” Kejt Sonders, nagrađivane autorke za decu. A u pitanju je izvanredna knjiga koja već postaje klasik, o petoro bezbrižne dece iz edvardijanske Engleske koja su se našla u rovovima prvog svetskog rata. Autorka je preuzela likove iz klasika Edit Nesbit, poznate književnice za decu sa početka 20. veka, i stvorila potresnu priču. “To je neverovatna knjiga,” kaže urednica rubrike za dečiju književnost u Gardijenu, Džulija Eklšer. “Da se radi o knjizi za odrasle inspirisanoj delom Džejn Ostin, svi bi pričali o njoj. Poigravanje sa tekstom klasika u svetu književnosti za odrasle, imalo bi mnogo više odjeka nego kad je u pitanju knjiga za decu – za sada.”

cilibarski_durbin-filip_pulman_vNišta čudno, znajući da je samo jednom do sada najbolja knjiga za decu postala i knjiga godine – bio je to “Ćilibarski durbin” Filipa Pulmana 2001. godine.

“Nije se ponovilo od tada,” kaže Pulman. “Ali, jednom će naleteti na knjigu koju će prosto morati da proglase najboljom. Možda će jednog dana dečija knjiga osvojiti i Bukerovu nagradu. Što da ne? Zašto pisac za decu ne bi dobio i Nobelovu nagradu?”

Sara Čurčvel, jedna od prošlogodišnjih članova žirija za Bukerovu nagradu, pišućo o procesu odlučivanja rekla je da “knjige moraju ispuniti kriterijum koji se od njih obično ne traži: da ih ljudi skloni traženju mana moraju pročitati tri puta za redom. Većina knjiga prosto ne izdrži ovakav pritisak. Samo najbogatije i najslojevitije od njih nastavljaju da intrigiraju i još više otkrivaju svakim čitanjem.”

Zaključila je da su samo dve knjige prošle godine ispunile ovaj uslov. Međutim, kao pisac za decu nisam mogla a da se ne zapitam nije li to upravo onaj isti uslov koji knjige za decu moraju da ispune? Neke sa manje, neke sa više uspeha, ali – sve teže upravo tome.

Melori Blekmen, nagrađivani pisac za mlade slaže se sa tim. “Možda imam predrasude, ali smatram da knjige za decu i mlade ispunjavaju daleko strožije standarde. Čak i danas, mnogo je više knjiga za decu i tinejdžere koje volim da čitam iznova, nego onih za odrasle.”

Možda baš ta “čitljivost” ovih knjiga, koje se prenose s generacije na generaciju postajući klasici, predstavlja i njihovu slabost. “Uživam u ovim knjigama delom iz zbog savršene lakoće i gipkosti izraza. Sve je na pravom mestu. Ni jedan zarez nije višak. Upravo zbog toga mogu se čitati iznova i iznova a da ne dosade” iznosi Filip Pulman svoje zapažanje o knjigama za decu kojima se rado vraća.

Pored višeslojnosti, lakoća i gipkost izraza zaštitni su znak vrhunskog pisanja za decu. A ipak, samo su “Ćilibarski Durbin” i “Neobičan događaj s psom u noći” ikada dospeli u konkurenciju za Bukera. Nijedna dečija knjiga nije do sada ušla u uži izbor, a kamoli osvojila nagradu.

Istovremeno, zanimanje medija za dečiju knjigu vrlo je slabo. Džulija Donaldson, nagrađivani pisac za decu, ističe da dečija književnost dobija tek četrdeseti deo prostora za književnu kritiku. A čak četvrtina objavljenih naslova u Ujedinjenom Kraljvstvu su knjige za decu. Ovo je najživlja grana književnosti, koja je u 2014. prestigla književnost za odrasle.

Danas, dolazi do generacijskih pomeranja – za one koji su odrastali u 70-im, knjige poput “Brežuljka Voteršip” bile su primljene kao priče za sve generacije. Kada su mlađi pisci u pitanju, to je još izraženije.

“Nikako ne smatram da su knjige za decu manje vredna literatura,” kaže Ketrin Vudfajn, koja je rođena 80-ih i koja je nedavno objavila knjigu “Tajna mehaničkog vrapca.” “Ja je baš smatram važnijom. Knjige za decu mogu izuzetno snažno uticati na svoje čitaoce, oblikujući njihov pogled na svet, na način na koji to knjige za odrasle retko mogu. To je prva književnost sa kojom se srećemo, štaviše, to je prva umetnost koju upoznajemo.”

Njena reakcija na nedovoljnu zainteresovanost medija bila je stvaranje novog medijskog prostora – pokretanje radijske emisije, jedine posvećene knjigama za decu. Postoji živa internet zajednica koja uključuje i Gardijenov sajt za dečiju knjigu, tviter i druge digitalne sadržaje koji, kao nikada ranije, povezuju pisce, čitaoce, blogere, izdavače bibliotekare i nastavnike.

“Nakon “Harija Potera” Dž. K. Rouling i “Njegovih mračnih tkanja” Filipa Pulmana, književnost za decu pomerila se sa periferije ka centru, utičući na to šta deca čitaju, šta mi pišemo o tome i šta mi odrasli čitamo. Najzad, počinjemo da shvatamo da mašta ne poznaje uzraste.” kaže spisateljica Dženet Vinterson.

Ove knjige su dečiju književnost dovele u žižu interesovanja početkom 21. veka, utičući na mnoge pisce iz mlađe generacije koji su odrastali na njima i koji sada počinju da objavljuju svoja dela. Međutim, niti mediji niti žiriji književnih nagrada nisu uhvatili korak. Dok se to ne desi, svi oni koji žele da prate najplodiju savremenu literaturu mogu je naći na listi dobitnika Gardijenove nagrade za dečiju književnost ili Karnegijeve medalje. Jer tu se nalaze one knjige kojima ćete se iznova vraćati – stvarni budući klasici.

Izvor:

Guardian

Prevela: Jovana Papan

Detinjarije

Posted on 23. april 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: