„KROZ OGANJ I VODU“: Aleksandar Tešić, čovek koji je dokazao da i „Srbi umeju da pišu fantastiku“

Kada je, sada već davne 2008. godine, objavio svoj prvi roman „Kosingas, Red zmaja“, književnik Aleksandar Tešić bio je jedan od začetnika do tada kod nas malo poznatog žanra – epske fantastike. Danas, osam godina kasnije, ovaj „srpski Tolkin“ kako ga zovu, iako on ne voli to poređenje, iza sebe ima zavidan serijal knjiga, a ovih dana obradovao je čitaoce i novom romanom.


„Kroz oganj i vodu“ već je na policama mnogih ljubitelja epske fantastike, a u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno.rs književnik Aleksandar Tešić otkriva koliku mu je popularnost doneo rad na knjigama, zašto je najnoviji roman izdat u novoj izdavačkoj kući, kao i to šta planira dalje.

Izdavačka kuća „Strahor“ potpuno je novo ime u svetu domaće književnosti. O čemu se tu radi?

– Želeo sam da osnujem porodičnu firmu – „Strahor“ je izdavačka kuća koju vodimo moja supruga i ja i kojom smo na neki način želeli da obezbedimo decu i ostavimo im nešto vredno. Osnovna ideja „Strahora“ je izdavanje, plasiranje i promocija mojih knjiga, ali i dela novih, mladih pisaca. Nećemo se ograničiti samo na epsku fantastiku, već na dobra, kvalitetna izdanja, naročito ona koja do sada nisu izlazila kod nas.

Nakon izleta u satiru i romana „2084„, knjigom „Kroz oganj i vodu“ koja je ujedno i prvi naslov izdavačke kuće „Strahor“, vraćate se žanru u kojem vas je publika i upoznala – epskoj fantastici. Šta čitaoci mogu da očekuju od novog romana?

– „Kroz oganj i vodu“ je nastavak priče „Kosingas sage“. Radnja prati istoriju srpske države posle Kosovskog boja, a sa druge strane, u sklopu fantastičnog aspekta romana, čitaoci će saznati sudbinu koplja Svetog Đorđa koje je nakon bitke nestalo i koje svi traže – kako junak Gavrilo, tako neke već poznate mračne sile, ali i neke nove. Kako se priča bude razvijala, Gavrilo će shvatiti da je, iako je bio Kosingas, bio tek zrno peska u jednom ogromnom sukobu koji postoji već više od 1000 godina između hrišćanstva i sila koje su htele da unište hrišćanstvo.

U najnovijem romanu u priču uvodite i novog lika, veoma poznatog našoj istoriji, a naročito Beograđanima u čijem je gradu istorijski stolovao – despota Stefana Lazarevića. Koliko je bilo teško raditi na stvaranju jednog takvog pseudo-istorijskog lika? Kakav je vaš despot Stefan?

– Lik despota Stefana je veoma kompleksan, ali sam morao da pokušam da ga objasnim i ispričam njegovu priču. Većina ljudi o njemu zna samo ono što je pročitala u nekom članku ili na blogu, ali on je bio mnogo više od toga! Bio izvrstan državnik, ratnik i vojskovođa, ali je sa druge strane bio i veoma nesrećna ličnost. To je primetio i sam Konstantin Filozof koji je za njega rekao da je prolazio „kroz oganj i vodu“. Morao je da služi Bajazitu koji mu je ubio oca, kneza Lazara, i to ga je strašno bolelo. Na njegovom dvoru nije bilo muzike, smeha ni igranja. Sve je bilo veoma ozbiljno, a kako je danas teško utvrditi zbog čega je tačno tako bilo, u opisivanju lika despota Stefana mnogo mi je pomogla naša epska poezija. Mislim da će čitaoci biti zadovoljni rezultatom.

U vašim romanima istorija i fantazija uvek se prepliću. Koliko je teško koketirati sa ova dva žanra?

– Ima to i svoje prednosti i mane. Kada koristite istoriju, prednost je to što već imate kostur priče – morate da se držite likova, njihovih sudbina i stvarnih događaja. Mana je što to onda morate da spojite na jedan nov, zanimljiv način, jer ne pišete „običan“, istorijski roman, nego dodavanjem fantastičnih elemenata pravite nešto novo. Neki to zovu „alternativna istorija“. Meni je draži izraz „moguća istorija“. Termin „alternativna istorija“ objašnjava nešto što je interesantno, ali faktički nemoguće, dok se „moguća istorija“ zasniva na činjenicama koje ostavljaju mogućnost da je „možda“ baš tako bilo.

Kada ste 2008. godine objavili svoj prvi roman „Kosingas, Red zmaja“ epska fantastika u Srbiji je tek bila u povoju. Danas postoji zavidan broj autora koji se bave ovi žanrom, a stalno se pojavljuju i nova imena. Da li ovo znači da fantastika ima svoju publiku i kod nas?

– Ima i to sve više! Ranije je, naročito među mlađom populacijom postojala odbojnost prema domaćoj fantastici i jako je popularna bila maksima da „Srbi ne umeju da pišu fantastiku“. Međutim, to se sada promenilo! Naravno, to je kod nas jedan veoma mlad žanr i još uvek ima mesta za usavršavanje, ali mislim da smo na dobrom putu. Iz godine u godinu vidim nova lica, nove naslove i to me veoma raduje. Ovaj žanr je sada veoma dinamičan, a sa svakim novim naslovom mi pomeramo granice.

Jedan specijalan pozdrav

Veoma ste aktivni na društvenim mrežama. Koliko vam znači što sa čitaocima možete da razgovarate na ovaj način?

– Svaki pisac voli da čuje šta ljudi misle o njegovim knjigama. Ja uvažavam mišljenja drugih o mojim romanima, čak iako su kritike negativne. Zato mi je Fejsbuk grupa „Kosingas“ veoma draga. Uspeo sam da, uz pomoć svih članova, zadržim prijateljsku atmosferu, bez vređanja i svađe, a sa dosta konstruktivnih rasprava. Nekada one mogu da budu i žestoke, ali ljudi umeju da se izvine i povuku, pa čak i da kažu „bio si u pravu“. Mislim da čitaoci cene što imamo jedno takvo mesto za diskusiju.

 „Kosingas, Red zmaja“ mnogi smatraju „kamenom temeljcem“ srpske epske fantastike. Jeste li vi onda bili jedan od tih koji su pokazali da Srbi ipak „umeju da pišu fantastiku“?

– Ja sam po prirodi skroman i ne volim da se hvalim, ali kada pogledate šta je sve izašlo pre i posle 2008. godine ispada da je „Red zmaja“ zaista probio led. Nakon njega se pojavio veliki broj mladih autora, među njima neki zaista sjajni pisci, i sve je krenulo uzlaznom putanjom – osnivaju se viteška udruženja, održavaju se festivali, ljudi se okupljaju, druže i razmenjuju iskustva… to je najveća vrednost „Reda zmaja“.Sa druge strane, ja se još uvek učim i trudim se da mi svaka naredna knjiga bude bolja od prethodne. S obzirom koliko su romani čitani i koliko ih ljudi vole, mislim da sam na dobrom putu i nadam se da će „Saga o Kosingasu“ jednom postati klasik naše fantastike.

Nakon sedam romana o „Kosingasu“ i jedne satire, šta čitaoci mogu da očekuju od Aleksandra Tešića u budućnosti?

– Već u maju nas očekuje prvi strip rađen po Kosingasu koji bi trebalo da nastavi da izlazi kvartalno. Nakon toga, još jedna knjiga će pratiti događaje do smrti despota Stefana Lazarevića, a to će sve biti uvod u poslednja dva naslova. Planiram da „Kosingas sagu“ zaokružim na broju od deset romana koji će otprilike pratiti 100 godina naše istorije – od krunisanja cara Dušana, do pada srpske srednjovekovne države. Ipak, za sada neću mnogo da otkrivam. Mogu samo da obećam da će kraj biti veličanstven!

 Izvor:

Dnevno.rs

Posted on 17. april 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: