„Каљави коњ“ – дечја књига о словенској митологији

„До када ћете ви из Србије продавати књиге о грчкој митологији, зар је могуће да немате књиге о својој“ – питање једног Италијана на сајму књига у Болоњи упућено нашем малом издавачу пре неколико година подстакло је Весну Алексић да напише збирку прича „Каљави коњ“ инспирисану словенском митологијом. Та књига је на Београдском сајму добила награду за најбољу дечју књигу на словенским језицима посвећену историји и култури словенских народа и признање „Гордана Брајовић“ за најбољу прозну књигу за децу.

kaljavi-konj-400x230

Рад на књизи „Каљави коњ“ Весна Алексић описује као путовање у свет у који је немогуће стићи. О словенској митологији мало је знала, те је попут студента марљиво читала, и о њој сазнавала све што је наука забележила а затим је исписала своје приче. Њих је 12 и свака је посвећена једном месецу у години и једном божанству. „Каљави коњ“, како је књизи наслов, по предању је припадао једном од најважнијих словенских богова- Световиду.

„То је био један бели гиздави коњ у Аркони, то је заиста једно светилиште, где су остали материјални докази, где су се Словени молили богу Световиду. Тог коња је он јахао ноћу и кад се нека опасност надвијала над словенски народ. Људи су га ујутру затицали знојавог и каљавог и тада су знали да су у опасности, да се приближава неки рат, неке банде“, објашњава ауторка Весна Алексић.

Иако су базиране на легенди о божанствима, приче говоре о обичним људима и духовном благу наших предака чији запис и ми данас у себи носимо.

„Прво сам сазнала да су били јако лепи, да су били чисти, да су волели да се купају и да излазе чисти пред своје богове. Богови су им били у дрвећу и небу. Да су се мешали доста са Германима. Да су на карти некадашњег света представљени као срце а германски народ је представљен као мозак. Да им се одувек замерала несистематичност и превелика емоционалност. Да су се клели у светло“, говори ауторка.

Наука се понекад не слаже са свим подацима који су се до данас сачували, али у књижевности нема истинитог и неистинитог, истиче Весна Алексић. Она је као писац узела оно што је њој лепо и није, рецимо, довела у питање скаску о богињи пролећа Весни.

Извор:

РТС

 

Posted on 16. april 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: