Pravilna upotreba navodnika

Navodnike treba pisati ovako „”, a ne „“ niti ” “. Takođe ne treba pisati ni » «  ili « ».

Navodnicima izdvajamo one reči koje nisu naše, nego su preuzete.

✎ Navodnicima se izdvaja doslovno navedeni tuđi tekst.
✎ Navodnicima se u pripovedačkoj prozi mogu označiti dijalozi ili preuzeti iskazi.

pravilna-upotreba-navodnika

Ukoliko se za neki tekst rečima naglasilo da je tuđi, i ako nema potrebe naznačiti da se tekst preuzima doslovno, od reči do reči, navodnike ne moramo pisati.
Takođe, navodnike ne moramo koristiti ukoliko je citirani tekst na neki drugi način jasno izdvojen kao tuđ, preuzet, npr. rasporedom i tipom štampanog sloga.

✎ Navodnicima obeležavamo reči kojima se u tekstu daje značenje suprotno od onoga koje one inače imaju (kada se one izriču sa ironijom, sarkazmom, sumnjom, podmehom i sl.). Tada oni podrazumevaju značenja reči tobožnji, lažni, navodni, takozvani i sl.

✎ Njima se izdvajaju i naslovi dela, simbolična imena različitih ustanova, publikacija, kao i figurativna značenja opštih pojmova. Ukoliko kontekst ili drugačiji tip štampanog sloga osiguravaju tačno shvatanje i jasnoću teksta, onda se navodnici mogu izostaviti.

Polunavodnicima se izdvaja uži navod u okviru šireg navoda, koji je označen navodnicima (pri dvostrukom navođenju).

Pisanje tačke pre ili posle navodnika

Nastavljajući svoju priču, reče: „Kako stvari stoje – biće gusto”.

U ovom primeru izostavljena je tačka koja završava rečenicu govornika (došla bi ispred znaka izvoda), a napisana je kao bitnija ona koja zaključuje celu rečenicu.

Međutim, ovo nije čvrsto pravilo kojeg se uvek treba držati. Često se tačka stavi odmah uz slovo, pa tek onda znak izvoda. Ovaj postupak opravdan je naročito ukoliko je piščev tekst samo najava, iza koje sledi razvijen i celovit navod.

U većini slučajeva pisac teksta može sam odrediti, u odnosu na važnost informacija, da li će tačku staviti pre ili posle znaka izvoda.

Naravno, ukoliko je navod samo reč ili izraz koji nema karakter rečenice, tačka obavezno dolazi iza znaka izvoda: Program je otvoren „Bečkim valcerom”.

Završni znakovi nejednake izrazitosti

Napisala je na tabli: „Zašto prepisujete na pismenom?”

Ovde bi širi iskaz tražio tačku na kraju, ali je prednost data upitniku iz navoda, kao izrazitijem znaku.

Čija je ovo poruka: „Zašto prepisujete na pismenom”?

U ovom slučaju pisaćemo upitnik posle znaka izvoda.

U svim primerima ispoljena je težnja da se izbegne ponavljanje istog ili veoma srodnog znaka, jer gomilanje znakova opterećuje kazivanje. To, naravno, ne znači da se takav postupak ne može u izuzetnom slučaju i dopustiti (Napisala je na tabli: „Zašto prepisujete na pismenom?”.), ali svakako je bolje izbeći nakupljanje znakova.

Izvor:

Pismenica

Posted on 14. april 2016., in Biblioteka. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Reblogged this on Magdalenina učionica and commented:
    Извор: ,,Од књиге до душе“

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: