Stereotipi o ženama u književnosti: Kako kritičari tumače ženske autore

U književnim kritikama na romane ženskih autora tri ili četiri puta više su korišćene reči „suprug“, „brak“ i „majka“. Skoro dva puta veće su šanse da će u tim tekstovima biti reči kao što su „ljubav“, „lepota“, i „seks“. Sa druge strane, kritičari dvaputa više koriste reči poput „predsednik“, „lider“, „argument“ i „teorija“, zarad analize knjiga koje su napisali muškarci

Stereotipi o ženama u književnosti: Kako kritičari tumače ženske autore

Stereotipi o ženskim piscima stari su koliko i knjige ženskih autora. Mnoge spisateljice – Džejn Ostin i sestre Bronte među njima – uzdigle su se sredinom devetnaestog veka, perioda koji mnogi nazivaju „erom ženskih romanopisaca“. Ipak, ovo vreme takođe svedoči o razvoju uskogrudih ideja o ženskim piscima i o tome kakvim bi temama trebalo da se bave. Tokom 1904, Džordž Henri Luis idetifikovao je „sentiment“ kao konzistentnu „poslasticu ženske literature“. Džordž Eliot, iako žena, verovala je da su „majčinski porivi“ ono što karakteriše knjige ženskih autora.

Uprkos vekovnim vrednostima koji su doneli pokreti za ženska prava, muški (a ponekad i ženski) pisci i dalje govore o ženskim autorima kroz „The Lady Wrtier“ vizuru („dama pisac“).

Bernand Bergonci je 1965. objašnjavao kako „ženski romanopisci… vole da drže uski fokus“ na domaćim temama, dok je skorije ser Vidjadar Suradžprasad Najpol izjavio kako nijedna živa niti mrtva spisateljica ne bi mogla da mu bude ravna zato što su one ograničene svojim „sentimentalnim doživljajem sveta“.

Gej Teliz tvrdi da nijedan ženski pisac nije uticao na njegov rad. Ovo je, dakle, ukorenjeni stereotip još od 1880. godine – da su ženski pisci isključivo emotivni i da mogu pisati isključivo o temama koje se vrte oko porodice i osećanja.

Od ranih dvehiljaditih, jednakost polova u kulturnim industrijama – literatura, muzika i film – postala je predmet sve češćih protesta. Zahtevi za više uloga i bolje uloge za glumice u mejnstrim filmovima postali su „opšte mesto“ u proteklih pet godina.

U književnom svetu, jaz između polova označen je kao posebno ukorenjen, pa je 2009. VIDA – volonterska grupa zainteresoavana za privlačenje pažnje na jednakost polova u književnosti – počela ono što su nazvali „The Count“ („Brojka“).

Rezultati njihovih istraživanja bili su poražavajući. Muškarci se pojavljuju čak 66 odsto više u književnim kritikama i osvrtima lista New York Times. Tri puta više ih je u listu London Review of Books. Drugi listovi, kao što je The Times Literary Supplement, imali su još gore brojke u ovoj računici.

Ove statistike su značajne jer mogu da objasne kako se izdavači odnose prema analizama romana koje su napisale žene, i kako književni kritičari tretiraju radove ženskih autora: kako pišu o ženama i stereotipima koje pothranjuju.

Na to je reagovao i magazin New Republic. Oni su odlučili da sami urade analizu nedavnih književnih kritika i lično provere da li se romanima na globalnom nivou zaista pristupa drugačije u zavisnosti od pola autora. Zanimalo ih je da li se u proteklih 15 godina išta promenilo.

Fokusirali su se na New York Times iz dva razloga. Prvo, zbog neumoljivog autoriteta književne kritike koju drži najugledniji list na planeti. Dobra ili loša kritika knjige u novinama New York Times može da odredi opštu percepciju dela – ukoliko dolazi do smene trendova u načinu pisanja, oni će krenuti upravo odatle. Drugo, statistike dobijene iz analize književnih kritika u listu New York Times direktno su povezane sa istraživanjem grupe VIDA. Pritom, upravo je New York Times u nekoliko navrata bio označen kao pokazatelj da se stvari na polju odnosa prema ženskim autorima kreću nabolje.

Tako je New Republic, nije ih mrzelo, ispitao kolekciju od 10.287 kritika iz dodatka Sunday Book Review of The New York Times, objavljivanih od 2000. godine do danas.

Obeležili su polove kritičara i autora u svojoj analizi i onda sproveli test kako bi identifikovali jezik kojim se kritike pišu. Test je pružio seriju „najdistinktivnijih termina“: individualnih reči koje razlikuju jednu grupu od druge. U istraživanju lista New Republic, to bi predstavljalo terminologiju koja se koristi za pisanje književnih kritika romana muških autora, nasuprot vokabulara koji se provlači kroz kritike za ženske autore. Vremenski, istraživanje je podeljeno u dve kategorije: od 2000. do 2009, i od 2010. do 2015.

Ni njihovi rezultati nisu bili posebno vedri. U književnim osvrtima na romane ženskih autora do 2009. tri su ili četiri puta više korišćene reči „suprug“, „brak“ i „majka“ radi opisivanja književnog dela. Skoro dva puta veće su šanse da će u tim tekstovima biti reči kao što su „ljubav“, „lepota“, i „seks“

Sa druge strane, kritičari dvaputa više koriste reči poput „predsednik“, „lider“, „argument“ i „teorija“, zarad analize knjiga koje su napisali muškarci. Rezultati skoro da previše precizno objašnjavaju polnu nejednakost u književnosti. Poruka je jasna – žene više pišu o domaćim temama i pitanjima srca, dok muškarci preferiraju „ozbiljne“ tamatike kao što je politika.

To ne znači da žene ne pišu o politici, niti da muškarci ne pišu o porodici ili o osećanjima. Ali znači da će svako ko otvori neke ugledne svetske novine na stranicama posvećenim književnoj kritici, vrlo verovatno naići na analizu romana lingvistički oblikovanu tako da neodovljivo podseća na nešto što su pisali viktorijanski preci zapadnog sveta.

Možda bismo, cinično, mogli reći da ovi rezultati nisu neko preterano iznenađenje. Da, pristutnost stereotipa prema ženskim piscima u književnim kritikama je tužno zato što je prilično predvidljivo. Sa druge strane, istraživanje lista New Republik bilo je vrlo stabilno u svojoj hronologiji. Rezultati testova sprovedenih nad tekstovima objavljivanim između 2010. i 2016, pokazuju gotovo identičnu paletu „distinktivnih termina“.

Muškarci i dalje pišu o politici i imaju „ideje“. Žene i dalje pišu o „porodici“ i opsednute su „ljubavlju“ i „sobom“. To je u direktnoj suprotnosti sa aktuelnim stanjem. Stvari su loše, ali se uveliko popravljaju.

Nakon što je grupa VIDA krenula sa objavljivanjem svojih saznanja iz 2010, koja su prikupljena iz nekoliko listova uključujući i najuticajniji New York Times, ovaj list reagovao je odmah i to tako što su istog trenutka krenuli u potragu za više ženskih književnih kritičara i pokazali želju da više se na stranicama posvećenim analizama romana, nađe više naslova ženskih autora.

Tokom 2014, grupa VIDA je objavila podatak da je New York Time „drastično pao“ u kontekstu polnih predrasuda u književnosti i naklonosti kritike prema muškim autorima. Kako je objašnjeno, na snazi je i vidna promena u kvantitetu zastupljenosti što je takođe znak napretka. Bolja zastupljenost oba pola ujedno podrazumeva i manje osnove za diskriminaciju.

Sa druge strane, to što je „glava svetskog novinarstva“ okrenula kormilo u pravu stranu, ne znači da je to odmah učinilo i javno mnjenje. U tom kontekstu, situacija ne beleži preterani pomak još uvek.

Diskurs formiran oko polova u književnosti ukorenio je stavove šire javnosti. Ženski autori se i dalje etiketiraju na osnovu njihove „sentimentalnosti“, kao specijalisti za pitanja srca, ljubavi i materinstva. Muškarci su ti koji imaju tapiju nad pitanjima nauke i država.

Kako je opazio Endru Pajper, profesor književnosti, jezika i kulture Univerziteta Mekgril, glavno pitanje nije kako umanjiti nejednakost među polovima u književnosti, već kako zamišljamo da prepoznamo tu promenu.

Kvantitavna promena u predstavljanju naslova nije trivijalna i omogućava osećaj napretka. Ove godine, na primer, više je knjiga ženskih autora bilo predmet kritika nego muških u nekim značajnim listovima.

Ipak, to verovatno nije dovoljno. Na scenu tada stupa unutrašnja borba svih nas: treba pobediti lične, latentne, suptilne, možda i nesvesne stvavove o ženskim romanopiscima.

Grupa VIDA i New York Times uradili su svoj deo posla i napravili veliki pomak u nastojanju za bolje okolnosti u svetskoj literaturi. Ostatak puta, ipak moraju da pređu i sami čitaoci. A za to će modernom društvu možda trebati i više vremena nego što možemo da zamislimo.

 

Izvor:

Nedeljnik.rs

Posted on 13. april 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: