Република Ћопић – Вуле Журић

Ако сте ових дана у дилеми шта да читате, препоручујемо роман Република Ћопић, који је написао Вуле Журић, а објавио Службени гласник из Београда, 2015. године. Прочитајте и приказ о роману који је написао наш књижевни критичар Димитрије Јаничић. Можда вас он још више увери да је то роман који вреди прочитати.

Republika Ćopić_naslovna 1

Приказ књиге:

ЗАТВОРЕНИ КРУГ

Случајност је што сам последњих дана марта, у време када је Бранко Ћопић својевољно отпутовао на „слободну територију“ читао роман Вула Журића „Република Ћопић“. Књигом се обележава и век после Бранковог рођења.

Вуле Журић, српски књижевник, рођен у Сарајеву, овим својим деветим романом је на маестралан, ћопићевски начин, успео да исприча живот тога човека, тог најчитанијег књижевника некадашње велике Југославије. Својим делом Ћопић је обележио многе генерације после Другог светског рата. Обележио је и обогатио духовни живот ведрином вечитог причаоца. Та његова прича мирише на смех, као што су му мирисале приче деда Рада. Журић је вешто ухватио ћопићевку сребрну нут прича, обојио је дубоком тугом ћопићевог животног сутона, тугом баште сљезове боје, тугом писма Зији Диздаревићу које је тако дуго писао, али и упорношћу тврдоглавог Крајишника који не посустаје пред тешкоћама. Тако је Журић успео да у читавој књизи лебди туга за изгубљеним илузијама човека који је читав живот посветио напорима за њихово остварење. Он је то могао да уради, јер познаје Ћопићево дело до најситнијих детаља.

Ћопићев језик, језик његових јунака, Журићу је завичајно и духовно близак, јер га је посисао са мајчиним млеком и вероватним првим Ћопићевим бајкама о Мачку Тоши и свету медведа и лептирова. Читалац остаје заробљен у Журићевој књизи као да чита распричаног Ћопића. А Ћопићеви јунаци су, види се, Журићу род рођени: мајка Соја, дед Раде, Младен и Зија, Славко Родић и Миле Бекута, Младен, Николетина, Смиљка и Рајко – слажу се са Журићевом причом као прст и нокат.

У књизи су добри старци, занесени дечаци, бихаћки интернат, ратни другари, освојено Прдипоље, другарске шале и мала херојства, у њој је цео богати живот најтиражнијег писца некадашње велике Југославије. Но, ова књига има и једно ограничење: њу истински дубоко могу да доживе само они коју су претходно прочитали Ћопићева дела. Сви остали ће тек делимично осетити сву дубину пишчевог познавања његовог великог земљака, сву љубав којом за Бранчила и његове јунаке кључа ова књига. Они неће схватити ни сву дубину познавања овог човека коју је аутор изразио на неочекивано диван начин, парафразирајући стил великог писца, а понегде се служећи и његовим дословним текстовима.

Роман обухвата Ћопићев живот од рођења, односно крштења, па до смрти. Интересантно је да је Бранков београдски живот представљен као пун круг: долазећи у Београд, Ћопић је прву ноћ у престоници преспавао под Бранковим мостом, пошто га другар није сачекао по договору. Свој живот завршио је скоком са тог моста. У роману са њим са моста симболично скачу и његови јунаци. Тако је симболично Бранко затворио пун круг, завршио је свој овоземаљски и београдски живот тамо где га је и почео.

Аутор је свој роман насловио тако, јер је својевремено Бранко Ћопић и био институција, тако да назив романа одговара стварности, он је представљао читаву књижевну републику. У поднаслову романа стоји да је то „Народноослободилачки роман у девет офанзива“, упућујући и овим поднасловом поруку савременим читаоцима, па и нашем времену из једног другог и другачијег времена, коме се на различте начине покушавају затрти трагови. Журићев роман има једну офанзиву више – то је одлазак свих јунака романа на вечиту „слободну територију“.

На сличан начин на који се губе трагови тога времена и дела Бранко Ћопића се гурају у ту прошлост, замрачује се заборавом сећање на њега, занемарују се његове непролазне вредности великог и омиљеног писца. Журићев роман је покушај да се тај писац и његово дело поново врате у жижу, где им је и место, да дела вечитог дечака из Хашана и вечитог заробљеника људске доброте, бајковитог Бранка Ћопића поново вратимо у школске програме, а новим издањима и на полице књижара.

Димитрије Дисо Јаничић

Posted on 6. april 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: