Некада давно ….

Међународни дан дечије књиге обележава се сваке године 2. априла још од 1967. године, као успомена на дан када је рођен један велики писац бајки и прича за децу – Ханс Кристијан Андерсен (1805-1875). Међутим, препорука Библиотекарског друштва Србије је да током целог месеца априла, тај дан продужено обележава кроз различите активности: популарисање дечијих књига, изложбе дечијих ликовних и литерарних радова, сусрети са писцима и илустраторима, читање бајки и прича – у сваком случају, приближавање књига деци… Поруку за 2016. годину је послала Лучијана Сандрони, писац за децу и младе. Прочитајте њену причу…

cartaz_dili_final_print-page-001-1

Некада давно ….

Некада давно била једна … принцеза? Не.

Некада давно била једна библиотека. И била једна девојчица по имену Луиса која  је отишла  у библиотеку по први пут. Девојчица је ходала полако, вукући огроман ранац са точковима.

Гледала је на све около са одушевљењем: на полице и на још полица испуњених књигама, столовима, столицама, шареним јастуцима, цртежима и постерима на зидовима.

„Донела сам своју фотографију“, рекла је стидљиво библиотекарки.

„Дивно, Луиза! Идем да направим твоју чланску карту. У међувремену, можеш да  изабереш књигу. Можеш да изабереш једну књигу да понесеш кући, у реду?

„Само једну?“- упитала је, разочарана.

Одједном, зазвонио је телефон и библиотекарка је оставила девојчицу са тешким задатком да одабере само једну књигу из тог мора књига на полицама. Луиза је унаоколо вукла свој ранац и тражила, тражила док није нашла своју омиљену: Снежану. То је била укоричена књига са прелепим илустрацијама. Са књигом у руци, поново је повукла ранац и, баш кад је одлазила, неко је потапшао по рамену. Девојчица је умало пала уназад од изненађења: то је био ни мање ни више него Мачак у чизмама са својом књигом у рукама, односно у  шапама!

„Како си? Шта има?“- питао је мачак с поштовањем. „Луиза, зар већ не знаш све што се може знати о овим причама о принцезама? Зашто не узмеш моју књигу – Мачак у чизмама – много је забавнија?“

Луиза, задивљена, са разгораченим очима, није знала шта да каже.

„Шта је било? Маца ти је појела језик?“-  нашалио се он.

„Да ли си ти заиста Мачак у чизмама?!“

„То сам стварно ја! Главом и брадом! Онда, води ме кући и сазнаћеш све о мојој причи и о маркизу Карабасу.“

Девојчица, скроз збуњена, само је климнула главом.

Мачак у чизмама се, у једном  чаробном залету, вратио у књигу, и док је Луиса одлазила, неко је поново потапшао по рамену. То је била она: бела као снег, са образима попут руже, и косом црном као абонос. Да ли знате ко је то био?

„Снежана!?“, рекла је Луиза потпуно шокирана.

„Луиза, поведи ме са собом. Ова књига, рекла је, показујући јој књигу, је верна адаптација  приче браће Грим.“

Када је девојчица била спремна да поново замени књигу, Мачак у чизмама је изгледао стварно изнервирано:

Снежана, Луиза је већ одлучила. Врати се својој шесторици патуљака“.

„Има их седморо и она није ништа одлучила“ – узвикнула је Снежана црвена од беса.

Обоје су се окренули према девојчици очекујући одговор.

„Не знам коју да одаберем. Желим их све…“

Одједном, врло неочекивано, најневероватнија ствар се догодила: сви ликови су почели да излазе из својих књига: Пепељуга, Црвенкапа, Успавана лепотица и Златокоса. То је био скуп правих принцеза.

„Луиза, води ме кући са собом!“ Сви су је молили.

„Мени је само потребан кревет да мало спавам“, рекла је Успавана лепотица, зевајући.

„Ма само сто година – мало,“ наругао се Мачак.

Пепељуга је почела, „Могу да ти чистим кућу, али ноћу имам забаву у замку код…“

„Принца“ – сви су викнули.

„У својој корпи имам торту и вино. Да ли неко жели мало?“ – понудила је Црвенкапица.

Након тога, појавило се још неколико ликова: Ружно паче, Девојчица са шибицама, Лимени војник и балерина.

„Луиза, можемо ли да идемо са тобом? Ми смо Андерсенови ликови“ – упитало је Ружно паче, које није било тако ружно.

„Да ли је твоја кућа топла?“ питала је девојчица са шибицама

„Аххх, ако има камин, боље да останемо овде…“ – прокоментарисали су лимени војник и балерина.

А онда се одједном, неочекивано, појавио огроман, длакави вук са оштрим зубима, баш ту испред свих:

 „Велики зли вук!!!“

„Вуче, како су ти велика уста!“- узвикнула је Црвенкапа из навике.

„Ја ћу те заштитити!“ – рекао је Лимени војник, веома храбро.

Тада је Велики зли вук отворио своја огромна уста и … све појео? Не. Он је само зевнуо од умора, а онда је мирно рекао:

„Смирите се, сви. Само сам хтео да вам дам идеју. Луиза може да узме књигу, Снежану, а ми можемо да уђемо у њен ранац, који је довољно велики за све нас.“

Сви су се сложили да је идеја веома добра:

„Можемо ли, Луиза?“ – питала је Девојчица са шибицама, дрхтећи од хладноће.

„Добро!“ – рекла је, отварајући ранац.

Ликови из бајки су стали у ред и почели да улазе:

„Прво принцезе!“ – захтевала је Пепељуга.

У последњем тренутку, ликови из познатих бразилских прича су се такође појавили: Саци, Кајпоре, једна веома причљива крпена лутка, један веома луди дечак, затим девојка са жутом торбицом, још једна са сликом своје прабаке залепљеном на њеном телу, мали, заповеднички краљ. Сви су ушли.

Ранац је био тежи него икад. Ликови су били тако тешки! Луиза узела књигу – Снежана и библиотекарка је то уписала на картици.

Нешто касније, девојчица је дошла кући срећна, и њена мајка позвала је из куће:

„Код куће си, драга?“

„Ми смо код куће!“

Написала: Лучијана Сандрони

Превеле: Мирјана Шошкић, Рената Минић и Дијана Минић

Posted on 4. april 2016., in Preporuka, Priče i pesme. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: