Награда „Борисав Станковић“

Уручењем награде „Борисав Станковић” Милисаву Савићу за роман „La sans pareille” (издавач: „Агора” из Зрењанина), у Врању је завршена педесета, јубиларна, књижевна манифестација „Борина недеља”. О награђеном писцу говорили су Горан Максимовић и Ненад Шапоња. У јубиларној години повеља „Борисав Станковић” уручена је проф. Александру Јовановићу за изузетан допринос српској књижевности и неговање вредности дела Борисава Станковића, а специјално признање – „Борин печат” уручен је владици Пахомију.

dodela-nagrada-bora-stankovic

La sans pareille – тако су звали Симонету Веспучи, у значењу: неупоредива, без премца, најлепша. Наслов романа алудира на главну причу, необичну, несвакидашњу, сомнабулну. Па, донекле, и на главну јунакињу, неупоредиву као лепотицу, већ по својој стварној или измишљеној биографији.

Главни јунак романа, подсећа Ненад Шапоња, млади сликар Хасан, избеглица из Београда, који попут Казанове „у свакој жени види једну, а у једној све”, у Фиренци, почетком деведесетих прошлог века, доживљава судбинску љубав, а већ крајем деведесетих, принудно мобилисан, нестаје током рата на Косову, под будним оком трговаца органима.

Попут неког данашњег српског „Декамерона”, виђеног кроз приче, снове, писма, есеје, коментаре, фусноте и друге белешке – уоквирене бројем десет, Савићев роман је исписан у различитим приповедачким регистрима, као слагалица фикције и факата, литерарног доживљаја и историјског мапирања привида света, као дубинска прича о нашем, управо минулом времену.

У свом слову, Милисав Савић је, између осталог, рекао: „Кад се помене Врање, та варош на југу Србије, одмах се помисли и на њега – Бору. Чак се варош и незванично назива по њему – Борино Врање.

Али то Борино Врање нису варошке улице, пијаце, тргови, већ Врање унутар старих, газдинских кућа, Врање сакривено од обичног света високим дворишним зидовима. Јавно Врање не занима Бору Станковићу, већ оно приватно, породично, лично. Не занима га бучни говор чаршије већ шапат који се одвија у породичним одајама.

Велики писац је умео да се сакрије у орману или испод кревета, да се прерушен, или као дете, умеша међу жене, у то у њиховим интимним тренуцима, кад се чешљају, умивају, пресвлаче, каже Милисав Савић, добитник награде „Борисав Станковић”

Борини јунаци, подједнако и жене и мушкарци, у перманентном су сукобу између нагона и емоција, с једне, и друштвених конвенција, с друге стране. Љубав, права љубав обично остаје неостварена или закопана у дубини бића. Борини јунаци умиру, као газда Младен, „рањави и жељни”.

Они су богаљи те пригушене, спутане љубави. Истинске емоције и страсти у људском бићу буди природа, пре свега топла ноћ са месечином, или заносна врањанска песма, што доводи до лудила у крви. Већина Бориних јунака је на ивици инцеста или чини инцест, јер је, будући да остаје унутар породице, мањи преступ од оних других, јавних”.

Педесета „Борина недеља”, истиче Мирослав Цера Михаиловић, главни и одговорни уредник Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, одржана је у години у којој обележавамо још два јубилеја: сто четрдесет година од рођења Борисава Станковића и четврт века од првог уручења награде назване његовим именом.

За пола века непрекидног трајања, „Борина недеља” је врањској и српској, нешто раније и југословенској културној сцени, понудила више од шесто програма, не само књижевног садржаја. Дужна пажња посвећивана је и најистакнутијим позоришним ансамблима, балету, драмским, ликовним и музичким уметницима.

Гости Врања били су најистакнутији представници националних књижевности свих земаља бивше Југославије, а своје стваралаштво представили су и многи знаменити инострани писци.

Накупило се, дакле, такво богатство које ће засигурно остати у памћењу, не само активних учесника тих програма, или оних који су имали ту привилегију да својим присуством о њима сведоче, већ се са сигурношћу може рећи да је реч о таквој врсти богатства које је већ заузело високо место, како у националном памћењу тако и у нашој културној историји.

Нема значајнијег имена српске књижевне сцене, додаје Михаиловић, које је мимоишло ову светковину писане речи и чије стваралаштво није представљено у оквиру програма „Борине недеље”: Од Андрића, Меше и Десанке, до ове године присутних Раше Попова, Васе Павковића, Јована Делића, Данице Андрејевић, Александра Јовановића, Ивана Негришорца, Михајла Пантића…

У програмима су учествовали и Горан Петровић, Владан Матијевић, па све до оних најмлађих: Ана Ристовић, Јана Растегорац… Наравно да све то није могло проћи без тумачења еминентних критичара и теоретичара књижевности, попут Димитрија Вученова, Николе Милошевића, Петра Џаџића, Новице Петковића, Љубише Јеремића, Радивоја Микића, Марка Недића, Александра Јовановића, Мила Ломпара, Горана Максимовића…

Овогодишњу „Борину недељу”, која је почела 23. марта, отворио је у галерији Народног музеја у Врању, Никола Маловић, прошлогодишњи добитник награде „Борислав Станковић”.

 

Извор:

Posted on 1. april 2016., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: