Promocija knjige „Sirena koja se smeši“ Mirjane Ognjanović u UK Parobrod

Knjiga „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu autorke Mirjane Ognjanović i sa ilustracijama Aleksandra Palavestre biće predstavljena u utorak 29. marta u UK Parobrod u 19 časova. Ova izuzetna knjiga biće promovisana na dan globalnog obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora, a biće i izložena u Veneciji na centralnoj manifestaciji.

sirena_koja_se_smesi_makart-4

Opis knjige:


Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagolagettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra.

Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima.

Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke.

Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Biografije autora 

Mirjana Ognjanović rođena je 1959. godine u Beogradu, gde i danas živi. Bavi se muzikom, književnim prevodilaštvom, tai-čijem, pa čak i novinarstvom. Pored prevoda književnih dela s italijanskog i engleskog jezika, objavila je i dve zbirke pripovedaka: „Začarani Velja i ostale muzičke priče“ (Artist, 2010) i „Nesanica za dvoje“ (Booka, 2013). Izvestan broj priča Mirjane Ognjanović, s ilustracijama Aleksandra Palavestre, svojevremeno su objavljivane u „Politikinom Zabavniku“.

Aleksandar Palavestra (1956) je profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom arheologije, praistorijskom arheologijom i heraldikom. Pod pseudonimom A. Peragraš objavio je knjige „Ale i bauci – prilog proučavanju tajanstvenih bića Balkana“ (1989, 2002, 2013) i „O ognjopardu – ogled iz kriptozoologije“ (2003). Bavi se i ilustracijom. Za ilustracije „O ognjopardu – ogled iz kriptozoologije“ dobio je nagradu „Neven“ 2004. godine.

 

Izvor:

Citymagazine.rs

Posted on 28. mart 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: