Knjige niko više ne čita?

Nema ni volje ni vremena

Pre nego što požurite da me demantujete, pošteno razmislite. Biste li se sada upustili u čitanje svetskih klasika od po nekoliko tomova, što ste nesumnjivo, ne sporim, nekad radili i u čemu ste nekad uživali?

Ako se nešto sad i čita to mora biti kratko i sadržajem nabijeno, jer ko bi se danas bavio Balzakovim detaljnim opisima budoara i odela ili Tolstojevim filozofsko-političkim solilokvijima, koji ispunjavaju čitava poglavlja takvih romana.

Ljudsko društvo je toliko uznapredovalo da nam se vreme skratilo. Život je ubrzan do te mere da se jedva postiže odgovoriti na sve poruke i e-mail-ove, između uobičajene svakodnevne jurnjave.

Dok se ispregledaju vesti na ekranima raznih medija oči zabole i mozak puca. Na kraju dana nikom više nije do otvaranja knjiga sa sitnim štampanim slovima. Ko će još i u to da gleda i iščitava stotine i stotine stranica?! Nema se za čitanje ni volje ni vremena.

Realno stanje je očigledno nedostatak volje i obilno traćenje vremena pred mnogobrojnim ekranima. Ima tako mnogo elektronskih izazova i ljudi sasvim očekivano nalaze pristupačne instant vidove zabave, što u potpunosti zaokuplja pažnju i ispunjava vreme.

Te tako, vremenom više niko slobodno ne raspolaže – vreme je postalo najskuplje, a o slobodnom vremenu ni govora više nema. Gde u sve to strpati još i odštampane misli iz prošlih vekova?

Čitanje je znanje!

Džaba se ljutim i držim predavanja, džaba pokušavam da nađem način da knjigu približim novim generacijama. Deca više ni stripove ne čitaju!

Ovde u Britaniji, deca intenzivno čitaju, rekla bih, dok ne savladaju samu tehniku, jer čitanje je ovde mudrost za sebe. Oni nisu imali svoga Vuka Karadžića, pa deca čitavo školovanje provode učeći kontinuirano čitanje i pisanje.

Kod nas, ko je u školu išao bar je s lakoćom slova učio i za čitanje se osposobio, što opet ne znači da se čitanju privoleo. Između onog ko zna da čita i čitaoca nalazi se provalija (ne)znanja.

Možda se ljudi vraćaju knjigama kad ih stigne penzija, pa se naglo nađu sa viškom slobodnog vremena. Možda će nas dementna stanja, koja nas u starosti čekaju, vratiti knjigama koje smo voleli.

Možda ćemo, paradoksalno, u trenutku kad vreme počne ubrzano da nam ističe, najednom postati vlasnici svog vremena, koje će biti u potpunosti slobodno, pa ćemo iznenada moći čitanjem da ga ispunimo. Do tad, knjige prašnjave police nekih starih porodičnih biblioteka u kućama gde se čitalo.

Izvor:

Vladislava Erdeljan 

Dan u Beogradu

 

Posted on 18. mart 2016., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: