Biti medijski pismen

Veliki broj građana danas više ne čita dnevne novine i ne gleda informativne TV emisije jer smatra da mediji upornim ponavljanjem informacija, bez bilo kakve mogućnosti objektivnog izveštavanja, utiču na svest primaoca istih na način u kome više nisu u stanju da razlikuju javu od plasiranog sna. Sloboda izražavanja spada u fundamentalno pravo zaštićeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja u članu 10. govori o zaštiti profesionalno zaposlenih lica u medijima i samih korisnika informacija od mešanja vlasti u pravo građana da budu objektivno informisani, i kao takvo bi trebalo da predstavlja premisu osnova svakog demokratskog društva.

U cilju jačanja kvalitetnog i odgovornog novinarstva pokrenut je projekat Kampanja za medijsku pismenost koja ima za cilj da utvrdi percepciju razumevanja uloge medijske kulture kako kod mlađe, tako i starije populacije, da odredi parametre kvalitetnog i odgovornog novinarstva, kao i da otvori oči konzumentima o neophodnosti kritičkog i analitičnog pristupa informacijama koje su date u ponuđenim medijskim sadržajima.

Mada se svi slažu da mediji treba da budu uključeni u medijsko opismenjavanje društva, sve češće se u novinama može pročitati ili na TV-u čuti da je neko ubica, alkoholičar i prevarant što nas vraća u neka davna vremena kada je postojala orkestrirana misija da se vest koja se čak ne može uvrstiti ni u trač rubriku, plasira kao istina. Učestalo ponavljanje dezinformacija o licu koje bi valjalo diskreditovati kod konzumenata vesti proizvodi takvo dejstvo da se izmišljena informacija prihvata kao neprikosnovena istina, pa se čini da iz predhodnih istorijskih lekcija baš ništa nismo naučili.

Taman kada smo usvojili ekspanziju radija, televizije i filma koja je nastala u drugoj polovini XX veka, danas nas vrtoglavom brzinom napadaju inovativne digitalne komunikacije koje nude jedan novi, web svet medija i društvenih mreža koje obogaćuju mogućnosti saznanja i informativnih ponuda.

Prema istraživanjima, kod nas su digitalni mediji danas postali ozbiljan izvor informisanja naših novinara, i to:

  • 74% koristi  Facebook
  • 50% koristi Twiter, LinkedIn ili Google+
  • 11% ne koristi društvene mreže.

Šta je medijska pismenost, zašto je ona važna za razvoj društva u medijacentričnom svetu gde se mediji nalaze svuda oko nas i zbog čega sami mediji i njihova publika treba da budu medijski pismeni?

Sam pojam je uveden na konferenciji o medijskoj pismenosti još 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy), a definisan je kao sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija.

Polazeći od pozitivnih izvora informacija, ovaj projekat podstiče strategiju međunarodnog medijskog opismenjavanja u kome se ne prepušta pojedincu da se samostalno brine i nesistematski snalazi u obilju informacija, već mu pomaže u ovladavanju tehnike kritičkog pogleda kroz postavljanje pitanja i nudi pomoć u sticanju kvalitetnog znanja koje pomaže u povezivanju složene ideje, prepoznavanju pravih odgovora i identifikaciji zablude i neistine, što predstavlja temelj intelektualne slobode.

Nadajmo se da će ovakav pristup kod nas uspeti da ostavi iza sebe vreme u kojem „novinarska patka” obrazuje svest javnog mnjenja, kao i da uskoro nećemo više biti miljama daleko od medijski pismenog društva.

 

Izvor:

Medias.rs

Posted on 17. mart 2016., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: